ГЕОГРАФСКИ РАСПОРЕД

Хаплогрупа U2 је ретка скупина која се равномерно распростире средишњом Азијом, Европом, Средњим истоком и северном Африком, у просеку од 0.5% до 2%. Само поједине изоловане етничке скупине, већином на простору Волго-уралском и севернокавкаском простору, имају учесталост преко 3%. Ту се подразумевају и народи говорног подручја уралског језика као што су Удмурти (10%) и Мордвини (7%), а такође и карачајски Балкари (4.5%), Ногаји (3.8%), Северни Осети (3.6%), Адиги Кабардинци (3.6%) и Даргинци (3.6%) северног Кавказа те Летонци (3.5%) на источном Балтику.

Једина област у којој U2 бележи константну повећану учесталост је јужна Азија где је забележена на нивоу од отприлике 6.5% међу народом Бангладеша и 12% на Шри Ланци као и у просечној учесталости од 5.5% у Индији, нарочито међу носиоцима индоевропског језика (7.5%) с максимумом на северу Индије где достиже 20% (извор: Mestpalu et al. 2004). Међутим, јужноазијске подгрупе U2, су U2а, U2b и U2c док је у средишњој Азији заступљена U2d, односно у Европи U2е.

Код свега неколико етничких скупина у Европи није забележна хаплогрупа U2 премда је то могућа последица мањег узорка. За сада, U2 се не појављује међу Ашкенази Јеврејима, Кипранима, Сардинијцима, Велшанима, Исланђанима, Самијима, Литванцима, Аварима и Чувашима.

Дистрибуција мтДНК Хаплогроуп U2 у Европи, Северној Африци и на Блиском истоку

ПОРЕКЛО И ИСТОРИЈА

Хаплогрупа U2 је изузетно стара лоза која датира најмање од пре 40,000 година, када се Хомо сапиенс по први пут раширио из Средњег истока ка јужној и средишњој Азији, чак и пре него што је крочио у Европу. Два најстарија ДНК узорка Хомо сапиенса из Европе, 37,000 и 33,000 година стари Кромањонци са руског налазишта Костенки на Дону, припадају хаплогрупи U2 (видети Krause et al. 2010 и Fu et al. 2016). По мушкој лози, припадају хаплогрупама, C1b и CТ, двема палеолитским лозама које са данас сматрају изумрлима у Европи. Y-ДНК хаплогрупа С се сматра првом која је напустила Африку и населила Евроазију пре 70,000 година. C1b постоји и данас на арапском полуострву, у Индији и Полинезији (Хаваји, Микронезија, Нови Зеланд). Изузетно широка распрострањеност Y-ДНК хаплогрупе C и мтДНК хаплогрупе U2 потврђује њихову древност.

Више U2 узорака је забележено међу палеолитским и мезолитским ловцима - скупљачима, укључујући 4 граветијанске U2* из Гоје пећине (Grottes de Goyet) у Белгији, датиране између 22,000 то 24,000 године старости (Posht et al. 2016), затим 11,000 година стар U2е узорак из Блетерхуле (Blätterhöhle) у Немачкој (Bollongino et al. 2013), два 9,500 година старе U2е узорци из Карелије у Русији (Der Sarkissian 2011), и два узорка U2е1 из Мотале у Шведској, стари 8,000 година (Lazaridis et al. 2014).

На основу ових исхода древне ДНК из Европе и пристуности свих основних подгрупа U2 у средишњој Азији, произилази могућност да су у раздобљу Палеолита и Мезолита, носиоци U2 хаплогрупе тумарали простором између средишње Европе и средишње Азије и можда другим деловима Европе и јужне Азије. Степе источне Европе и средишње Азије су вероватно изворни географски положај из којег је такво ширење било могуће током Каменог доба и поновљено у Бронзаном добу.

БРОНЗАНО ДОБА И ГВОЗДЕНО ДОБА ИНДОЕВРОПЉАНА И ХАПЛОГРУПА U2

UХаплогрупа U2 је много оскуднија међу узорцима неолитског доба у Европи, појављујући се свега једном узорку раног доба културе Линеарне керамике (Linear Pottery) у Мађарској. У касном Бакарном и раном Бронзаном добу, U2 је учесталија у Прото-индоеврпским културама. Узорци су пронађени у Јамна култури (U2е1а), Култури линеарне керамике (Corded Ware culture - U2е1 анд U2е2), Унетице култури (U2е1f) као и Андроново култури (U2е) у средишњој Азији.

Носиоци Прото-индоевропског језика из источне Европе су имали већи удео предака мезолитских Европљана у односу на неолитске фармере па није изненађујућа мало већа учесталост U2е у узорцима тог доба. Заправо, U2е показује изненађујућу правилност појављивања у древној ДНК у Украјини и европском делу Русије. На пример, она је пронађена код Скита из Гвозденог доба у Ростову на Дону у јужној Русији, такође и посмртним остацима Индоевропљана у котлини Тарим на северозападу Кине који исто тако потиче из Гвозденог доба (могуће да се ради о Скитима или Тохарцима), а откривена је и у монголском налазишту Жионгну (Xiongnu) истог раздобља (хунски народ).

СУБЦЛАДЕС

• U2
• U2a
• U2а : је пронађена у средишњој Азији (Туркменистан) и јужној Азији (Пакистан, Индија)
• U2а1
• U2а1а
• U2а1б
• U2а2
• U2b
• U2b : пронађена у средишњој Азији (Казахстан, Киргизија), јужној Азији (Пакистан, Индија, Непал) и у Тајланду
• U2b1
• U2b1а
• U2b2 : пронађена у Казахстану
• U2c'd
• U2c: пронађена у средишњој Азији и јужној Азији (Пакистан, Индија, Бангладеш)
• U2c1
• U2c1а : пронађена у Авганистану, Пакистану и Индији
• U2c1b : пронађена у Пакистану и Индији
• U2d: пронађена у Европи и средишњој Азији
• U2d1 : пронађена у средишњој Азији
• U2d2 : пронађена на Балкану и средишњој Азији
• U2d3 : пронађена на Кавказу
• U2е: пронађена у већем делу Европе и средишње Азије
• U2е1:
• U2е1а : пронађена у средишњој, западној и северној Европи
• U2е1b
• U2е1b1 : пронађена у западној и средњој Европи, источном Балтику и у Индији
• U2е1b2 : пронађена у западној Европи
• U2е1c : пронађена у северној Европи
• U2е1d
• U2е1е
• U2е1f : пронађена у Британији
• U2е1g : пронађена у Немачкој и Скандинавији
• U2е1h
• U2е2:
• U2е2а
• U2е2а1 : пронађена у Немачкој и Скандинавији
• U2е2а2
• U2е2а3 : пронађена у Шкотској
• U2е2а4 : пронађена у Русији (Kарелија)
• U2е3:
• U2е3а : пронађена у Ирској

ПОВЕЗАНОСТ СА ЗДРАВСТВЕНИМ ПРОБЛЕМИМА

Полиморфизам Т16189C који одређује хаплогрупе U2d и U2е, смањује стопу мтДНК копирања, а тиме и број мтДНК копија чиме смањује и метаболичку ефикасност. Повезан је с мршавошћу која се наслеђује од мајке (Parker 2005), мршавости при рођењу (Soini 2012) и повећаним индексом телесне масе (Liou 2007), и повећаном учесталости дијабетеса типа-2 у Уједињеном Краљевству (Poulton 2002) и Азији (Weng 2005 и Park 2008

У раду Rollins et al. (2009) испитана је повезаност између pH вредности мозга и мтДНК алела. Највиша pH вредност откривена је код хаплогрупа U и К. Повећани pH пружа заштиту од Паркинсонове болести и психичких поремећаја као што су шизофренија, биполарни поремећај и тешка депресија. Студија Универзитета у Манчестеру указује да нижа киселост у мозгу тј. повећани pH штити од можданог удара. Истраживања у области интелигенције указују да људи са повећаним IQ чешће имају смањену киселост (алкалност) мозга. Повећана pH у мозгу узрокује и са бољу повезаност и пренос између неурона. (извори).

У студији Hendrickson et al. (2008) проучавана је улога коју има митохондријална функција у напредовању АИДС-а код људи заражених ХИВ-1 вирусом. Утврђено је да АИДС спорије напредује код припадника H3, I, К, U, W и X мтДНК хаплогрупа.

Follow-up